PODSETNIK ZA LAKŠU IZRADU IOP DOKUMENTACIJE - Lakše je kada znamo kako
PODSETNIK ZA LAKŠU IZRADU IOP DOKUMENTACIJE
Lakše je kada znamo kako
Onlajn edukacija | 28. avgust 2026. u 19 časova
Izrada IOP dokumentacije ne bi trebalo da bude puko popunjavanje obrazaca.
Svaki njen deo ima svoju svrhu, svoje mesto i mora biti povezan sa prethodnim korakom. Kada ta povezanost izostane, dobijamo dokumentaciju u kojoj jedno piše u pedagoškom profilu, drugo u merama individualizacije, treće u IOP-u, dok evaluacija ne pokazuje jasno šta je dete zaista postiglo.
Zato sam pripremila edukaciju:
„PODSETNIK ZA LAKŠU IZRADU IOP DOKUMENTACIJE – lakše je kada znamo kako“
Namenjena je svima koji učestvuju u planiranju, izradi, realizaciji i praćenju dodatne podrške detetu i učeniku, ali i roditeljima koji žele da bolje razumeju dokumentaciju koja se izrađuje za njihovo dete.
Zašto je ova edukacija važna?
Dobar IOP ne počinje obrascem IOP-a.
On počinje pažljivim posmatranjem deteta, razumevanjem njegovih potreba, mogućnosti, interesovanja i prepreka sa kojima se suočava. Tek kada znamo gde je dete sada, možemo odgovorno planirati gde želimo da stigne i koja mu je podrška za to potrebna.
Tokom edukacije pratićemo ceo put izrade dokumentacije:
OPSERVACIJA DETETA → PEDAGOŠKI PROFIL → MERE INDIVIDUALIZACIJE → IOP → EVALUACIJA
Videćemo kako se informacije prenose iz jednog dokumenta u drugi, šta svaki deo treba da sadrži i kako da dokumentacija bude jasna, primenljiva i usmerena na konkretno dete.
Glavni sadržaj edukacije
1. Opservacija deteta
Govorićemo o tome:
šta je važno posmatrati;
ko sve učestvuje u prikupljanju podataka;
kako razlikovati činjenice od pretpostavki i ličnih procena;
zašto dijagnoza nije dovoljan opis deteta;
kako uočiti njegove jake strane, interesovanja, potrebe i prepreke.
2. Pedagoški profil – PPD
Objasnićemo:
kako se izrađuje kvalitetan i personalizovan pedagoški profil;
koje izvore podataka koristimo;
kako opisujemo aktuelno funkcionisanje deteta;
zašto PPD ne treba da bude spisak teškoća;
kako iz PPD-a jasno izdvajamo prioritete za pružanje podrške.
Biće prikazani i praktični primeri: šta je nejasan i neupotrebljiv opis, a kako isti podatak možemo formulisati tako da nam pomogne u daljem planiranju.
3. Mere individualizacije – MI
Posebnu pažnju posvetićemo merama individualizacije:
kako se određuju na osnovu pedagoškog profila;
na šta se mogu odnositi;
kako se planiraju, primenjuju i evidentiraju;
kako procenjujemo njihovu delotvornost;
koje su najčešće greške u njihovom formulisanju.
Objasnićemo i važnu razliku:
kako se mere individualizacije primenjuju uz IOP1, kada se prilagođavaju način rada, uslovi, metode, sredstva i podrška;
šta se menja kod IOP2, kada se, pored načina rada, prilagođavaju i ishodi, odnosno sadržaji obrazovanja i vaspitanja.
4. Individualni obrazovni plan – IOP
Govorićemo o tome kako da IOP bude stvarni plan rada, a ne dokument koji postoji samo u fascikli.
Obradićemo:
odakle polazimo pri određivanju ciljeva;
kako se biraju prioritetne oblasti podrške;
kako se pišu jasni i ostvarivi ciljevi;
kako se planiraju aktivnosti, načini rada, odgovorne osobe i vremenski period;
kako se određuju merljivi pokazatelji napredovanja;
kako povezujemo potrebe deteta, mere podrške i očekivane rezultate.
Posebno ćemo istaći razliku između izrade:
IOP1 – prilagođavanje načina rada i uslova u kojima se učenje odvija;
IOP2 – prilagođavanje ishoda i sadržaja, uz prethodno mišljenje interresorne komisije.
Na konkretnim primerima videćemo šta se menja u planiranju ciljeva, aktivnosti i očekivanih rezultata kod IOP1, a šta kod IOP2.
5. Evaluacija – EVA
Evaluacija nije rečenica: „Cilj je delimično ostvaren.“
Potrebno je da znamo:
šta je dete moglo na početku;
šta smo planirali;
koja podrška je primenjena;
šta je dete postiglo;
na osnovu čega to zaključujemo;
šta treba zadržati, promeniti ili dalje razvijati.
Govorićemo o merljivim pokazateljima, dokumentovanju napredovanja i donošenju odluka o nastavku, izmeni ili prestanku IOP-a.
Primeri koji povezuju sve delove dokumentacije
Tokom edukacije nećemo govoriti samo o pravilima.
Na primerima ćemo pratiti kako se jedan podatak o detetu:
prvo uočava tokom opservacije;
zatim beleži u pedagoškom profilu;
povezuje sa potrebom za podrškom;
pretvara u konkretnu meru individualizacije;
ugrađuje u IOP;
i na kraju prati i procenjuje kroz evaluaciju.
Cilj je da posle edukacije jasnije vidite vezu između svih delova dokumentacije i lakše prepoznate gde je nastala greška kada oni nisu međusobno usklađeni.
Saradnja je osnova dobrog IOP-a
Nijedan stručnjak ne može sam da ima sve informacije o detetu.
Zato dobar IOP nastaje saradnjom deteta, roditelja, nastavnika, vaspitača, stručnih saradnika i drugih osoba koje poznaju dete i učestvuju u pružanju podrške.
Roditelj donosi dragoceno poznavanje deteta. Nastavnik ili vaspitač donosi iskustvo iz neposrednog rada. Stručni saradnici pomažu u sagledavanju potreba i planiranju podrške.
Tek kada se ta znanja povežu, dokumentacija dobija pravi smisao.
Dobar IOP ne nastaje popunjavanjem obrazaca. Nastaje razumevanjem deteta i saradnjom ljudi koji ga poznaju, podučavaju i podržavaju.
Osnovne informacije
Datum: 28. avgust 2026.
Početak: 19 časova
Trajanje: od 2 do 2,5 sata
Minimalna donacija za učešće: 1.500 RSD
Broj učesnika je ograničen kako bi ostalo dovoljno vremena za objašnjenja, primere i pitanja.
Prijava
Za učešće je potrebno da popunite prijavni formular:
Nakon prijave i uplate, 27. avgusta 2026. dobićete pristupu edukaciji.
Ako niste sigurni da li su PPD, mere individualizacije, IOP i evaluacija međusobno usklađeni, ova edukacija će vam pomoći da razumete njihovu povezanost i dokumentaciju izrađujete sigurnije, jasnije i odgovornije.
Lakše je kada znamo kako.
mr Danijela Vuković
pedagog i nekadašnji prvi i jedini savetnik za inkluzivno obrazovanje i dodatnu obrazovnu podršku za celu Srbiju u Ministarstvu prosvete
Uprkos smetnji – Podrška koja inspiriše. Znanje koje osnažuje.
Comments
Post a Comment