Invaliditet nije ceo život

 






Vratila sam se sa Brača, iz Postire.

Provela sam 22 dana sa svojim najdivnijim ljudima. Upoznala sam i neke nove, divne ljude. Gledajući moje fotografije, neko mi je napisao: „Što lažeš da imaš invaliditet?“ Zato želim da odgovorim njemu, ali i svima nama. Imam glavu – trese se. Imam govor – spor je. Imam ruke – drhte. Imam noge – teško hodaju. Imam mozak – IQ nadprosečan. Pitam vas: Vidite li išta od toga na ovim fotografijama? Ne vidite. Kao što ne vidite ni sate vežbanja. Ni padove. Ni umor. Ni bol. Ni godine rada na sebi. Fotografija pokazuje jedan tren života. Invaliditet ne nestaje kada se nasmejem. Ne nestaje kada odem na more. Ne nestaje kada obučem kupaći kostim. Ne nestaje kada uživam. Samo pokazuje da i sa invaliditetom čovek može da živi, voli, putuje, radi, pliva, odmara se i bude srećan makar i na tren. Jer invaliditet nije ceo moj život. On je samo jedan njegov deo.

--------------------------------------

Ako vam se dopao ovaj tekst, pozivam vas da pratite blog Uprkos smetnji.

Ovde ću objavljivati iskustva roditelja, stručne tekstove, primere iz prakse i lične priče koje govore o životu, obrazovanju i inkluziji.

Hvala vam što ste ovde.

Danijela Vuković

Comments

Post a Comment

Popular posts from this blog

POSLUŠALA SAM STRUČNJAKE. DANAS SE PITAM DA LI SAM POGREŠILA.

Image
  Priča jedne majke o izboru škole, poverenju u stručnjake i glasu koji nije smela da ignoriše. “Upišite dete odmah u specijalnu školu. Tamo će biti prihvaćeno.” To su  majci savetovali stručnjaci kojima je verovala. Pedijatar. Defektolog. Psiholog. Kada se plašite da ne pogrešite, prirodno je da tražite mišljenje stručnjaka –  tražite sigurnost za jednu od najvažnijih odluka u životu svog deteta sa smetnjama. To mišljenje je Vaš oslonac, osetite veliko olakšanje jer verujete u pouzdanost, stručnost, etičnost. Zašto verujete?  Zato jer kao roditelj niste dužni da poznajete kako funkcioniše obrazovni sistem. Zato i tražite mišljenje stručnjaka. Kada stručnjak nešto preporuči, roditelj prirodno pretpostavlja da je dobio najbolji savet za svoje dete. Upravo zato odgovornost stručnjaka nije mala. Njihov zadatak nije da odluče umesto roditelja, već da mu pruže dovoljno informacija o svim mogućnostima, prednostima, izazovima i posledicama različitih izbora, k...
Read more

POMOĆ U IZRADI DOKUMENTACIJE IOP-a

Image
  POMOĆ U IZRADI DOKUMENTACIJE IOP-a Izrada IOP-a ne mora da počne od praznog papira Septembar se približava, a sa njim dolaze procene, sastanci, dogovori i pitanja na koja nije uvek lako pronaći jasan odgovor. Šta zaista prethodi izradi IOP-a? Koje informacije su važne? Kako postaviti ciljeve koji su ostvarivi, merljivi i korisni za dete? I kako povezati roditelje i stručnjake tako da saradnja ne ostane samo na papiru? Zato sam pripremila besplatan stručni PDF vodič „Pomoć u izradi dokumentacije IOP-a” . Vodič je namenjen roditeljima i stručnjacima koji žele da: bolje razumeju proces izrade IOP-a; na vreme prikupe potrebne informacije; prepoznaju šta je važno za kvalitetno planiranje podrške; lakše usmere međusobnu saradnju; uštede vreme i izbegnu nepotrebnu nesigurnost; dođu do dokumenta koji može da se primenjuje u svakodnevnom radu. Dobar IOP ne nastaje popunjavanjem obrazaca u poslednjem trenutku. On nastaje kada su potrebe deteta dobro prepoznate, infor...
Read more

ŠOLJICA KAFE

Image
  ŠOLJICA KAFE – Može jedna kafica? Koliko puta ste to izgovorili? Kafa je poziv na razgovor, pomirenje, upoznavanje. Pije se kada se radujemo, kada tugujemo, kada započinjemo dan ili ga završavamo. Nekada i bez razloga. Samo da sednemo zajedno. – Može... Jaču. Sa šećerom. I tako počinje dan. I tako završava dan... U svakom trenutku, negde neko pije kafu. Duplu, malu, jaku, slabu, sa šećerom, gorku, vrelu, hladnu... Nekada je kafa bila jednostavna. Domaća. Turska. Crna. Kuvana u džezvi. Moja majka, dok je bila trudna sa mnom, žvakala je pržena zrna kafe. Tada se kafa kupovala u zrnu. Mlevenje je bio mali porodični ritual. Cela kuća zamiriše kada se kafa samelje u ručnom ili električnom mlinu. Čak su i prodavnice imale svoje mlinove. Kupite kafu, sameljete je i nosite kući, a ceger miriše celim putem. A tek šoljice... Male. Elegantne. Svaka sa svojom tacnom. Posle kafe šoljica bi se prevrnula, pa bi neko "gledao u šolju". I ja sam to radila. U društvu su me čak proglasili gata...
Read more