VI, ZAŠTO ĆUTITE?

 

VI, ZAŠTO ĆUTITE?

Poslednjih dana mnogo se govori o zakonu roditelj-negovatelj.

Ako novi zakon bude usvojen, mnogim porodicama doneće dugo očekivano priznanje i podršku. Drugima, nažalost, neće. I to nije dobro.

Iskreno se nadam da će onima koji ostvare to pravo, život biti makar malo lakši.

Ali ja danas želim da postavim jedno sasvim drugo pitanje.

Zašto ćutite?

Ne pitam zašto ćutite o dijagnozi.

Ne pitam zašto ne govorite o svojim emocijama.

Pitam...

Zašto ćutite o svom životu?

U Srbiji žive stotine hiljada porodica koje svakoga dana odgajaju dete ili brinu o odrasloj osobi sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom.

To je gotovo milion ljudi čiji se život retko vidi.

Gde su njihove priče?

Ne mislim na romane.

Ne mislim na velike ispovesti.

Mislim na život-svakodnevicu.

Jednu scenu iz kuće.

Jedan odlazak u prodavnicu.

Jedan razgovor sa učiteljicom.

Jedan pogled prolaznika.

Jednu rečenicu lekara.

Jedan uspeh koji drugima izgleda beznačajno, a vama znači pobedu meseca.

Baš takve priče menjaju društvo.

One pokazuju stvarni život.

Umesto toga, na društvenim mrežama često beskrajno skrolujemo, raspravljamo se, napadamo jedni druge ili tražimo razumevanje samo za svoj ugao gledanja.

Kako očekujemo da nas drugi razumeju kada nikada nisu imali priliku da vide kako naš život zaista izgleda?

Niko ne može razumeti ono što nikada nije video.

Što nikada nije pročitao.

Što nikada nije osetio.

Vidljivost ne nastaje sama od sebe.

Ona se gradi.

Priču po priču.

Dan po dan.

Objavu po objavu.

A sada jedno još neprijatnije pitanje.

Pre nego što ste postali roditelj deteta sa smetnjama ili invaliditetom...

Koliko ste vi znali o životu tih porodica?

Koliko ste razmišljali o njihovoj svakodnevici?

Koliko ste ih primećivali?

Koliko ste ih razumeli?

Čak i ako ste u široj porodici imali nekoga sa smetnjama ili invaliditetom, kada biste otišli svojim putem – život je nastavljao da teče kao da se to vas više ne tiče. To rade svi.

Empatija traje dok ste u tom okruženju. Svest o sopstvenoj humanosti umiruju donacije.

Većina nas tada nije razumela.

Zašto onda očekujemo da ostatak društva razume ono što ni mi nekada nismo razumeli?

I još nešto.

Svakodnevno čitam objave o komplikovanim procedurama, beskrajnoj papirologiji, komisijama, dokazivanju prava...

I potpuno ste u pravu.

Ali...

Koliko ste puta pokušali da promenite ono na šta se žalite?

Koliko ste javno napisali šta u sistemu ne funkcioniše?

Koliko ste ponudili jednostavnije rešenje?

Koliko ste svoje iskustvo pretvorili u predlog koji bi sutra olakšao život nekoj drugoj porodici?

Procedure nisu pisali ljudi koji žive vaš život.

Pisali su ih ljudi koji sistem poznaju iz kancelarije, kroz propise i obrasce.

Zato često više odgovaraju sistemu nego porodici.

A onda, kada vam konačno odobre pravo koje vam po zakonu pripada...

Zahvaljujete.

Kao da ste dobili poklon.

A niste.

To nije poklon.

To nije milost.

To nije dobra volja.

To je vaše pravo.

Ako želimo drugačiji sistem, nije dovoljno da od njega nešto tražimo.

Moramo početi da ga menjamo.

A prvi korak nije ministarstvo.

Prvi korak je naša vidljivost.

Jer niko ne poznaje prepreke bolje od ljudi koji ih svakoga dana prelaze.

Možda je upravo zato sada, dok govorimo o zakonu i statusu roditelja-negovatelja, pravo vreme da se zapitamo:

Da li želimo samo da budemo korisnici sistema?

Ili želimo da budemo ljudi koji će svojim iskustvom pomoći da taj sistem postane bolji za sve koji dolaze posle nas?

Svaka neispričana priča ostavlja prostor da predrasude ispričaju svoju.

A svaka ispričana priča čini jednu porodicu vidljivijom.

I jednu buduću borbu – makar malo lakšom.

Zato vas danas ne pozivam na protest.

Ne pozivam vas da delite ovu objavu.

Pozivam vas na nešto mnogo jednostavnije.

Večeras uzmite telefon.

Otvorite beleške ili Facebook...

I napišite deset rečenica.

Jednu crticu.

Jedan događaj.

Jedan razgovor.

Jedan svoj dan.

Ne zbog sažaljenja.

Ne zbog lajkova.

Ne zbog algoritma.

Nego zato što će možda baš tih deset rečenica prvi put nekome pokazati kako zaista izgleda život jedne porodice.

A upravo od toga počinje svaka ozbiljna promena društva.

Hvala što čitate. 💙