KADA CEO TIM POTPISUJE IOP KOJI JE IZRADILA JEDNA OSOBA

 

KADA CEO TIM POTPISUJE IOP
KOJI JE IZRADILA JEDNA OSOBA

Na papiru – tim.

U praksi – jedna osoba.

Jedna osoba posmatra dete, prikuplja podatke, razgovara sa roditeljem, izrađuje pedagoški profil, planira mere individualizacije, određuje ciljeve i aktivnosti, popunjava obrasce, prati realizaciju i priprema evaluaciju.

Ostali članovi tima dokument pročitaju – ili ga samo potpišu.

Roditelju se IOP donese na potpis. Ponekad mu se omogući da ga pročita. Ponekad dobije kratko objašnjenje. A trebalo bi da učestvuje u njegovoj izradi, jer roditelj nije gost koji se poziva kada je dokument završen. Roditelj je član tima.

Pedagoški kolegijum zatim odobri IOP.

Dokumentacija je završena. Forma je zadovoljena.

A dete?

Tim postoji, ali nema timskog rada

Tim za dodatnu podršku detetu ne postoji zato da bi se ispunio obrazac o njegovom formiranju. Ne postoji ni zato da bi nekoliko imena stajalo iznad nekoliko potpisa.

Tim bi trebalo zajedno da upozna dete, sagleda njegove potrebe, mogućnosti i prepreke, odredi prioritete, dogovori podršku, podeli odgovornosti i prati ostvarivanje planiranih ciljeva.

Svaki član tima treba da zna:

·   šta je detetu potrebno;

·   šta je njegov deo odgovornosti;

·   koje aktivnosti sprovodi;

·   kako prati napredovanje;

·   kada i kome saopštava zapažanja;

·   šta treba promeniti ako podrška ne daje rezultat.

Ako sve to radi jedna osoba, onda tim postoji samo administrativno.

Potpisi ne čine tim. Saradnja, podeljena odgovornost i zajednički rad čine tim.

Tim nije potreban samo zbog podele posla

Tim za IOP nije formiran samo zato da jedna osoba ne bi morala sve da radi sama. Izrada kvalitetne IOP dokumentacije nije jednostavna.

Ne znaju svi stručnjaci da zapažanja o detetu prevedu u kratke, jasne, konkretne i merljive formulacije. Nije lako odrediti prioritete, razlikovati potrebe deteta od teškoća koje stvara okruženje, pravilno formulisati ciljeve, povezati ih sa aktivnostima i odrediti pokazatelje na osnovu kojih će napredovanje zaista moći da se prati.

To su veštine koje se uče. Upravo zato postoji tim.

Jedan član može bolje poznavati dete. Drugi može pomoći u sagledavanju prepreka. Treći može predložiti odgovarajuće metode i sredstva. Neko može pomoći da se široko postavljen cilj pretvori u konkretan, ostvariv i merljiv korak.

Kada dokumentaciju izrađuje samo jedna osoba, bez stručne razmene i podrške, ne možemo očekivati da IOP bude realan, precizan, usklađen sa potrebama deteta i jednostavan za primenu. Posebno ne možemo očekivati kvalitet ako ta osoba nikada nije dobila priliku da nauči kako se funkcionalan IOP izrađuje.

Ko je dužan da podrži tim?

Ustanova ne može samo da imenuje članove tima i prepusti im da se „snađu“.

Njena odgovornost je da obezbedi:

·   vreme za zajednički rad;

·   jasnu podelu uloga i odgovornosti;

·   stručnu podršku tokom izrade dokumentacije;

·   učenje i usavršavanje zaposlenih;

·   pomoć saradnika koji poznaje postupak i može da usmeri tim;

·   praćenje kvaliteta izrađenog IOP-a i njegove realizacije.

Ako zaposleni ne umeju da formulišu jasne i merljive ciljeve, rešenje nije da prepisuju stare IOP-e, koriste opšte formulacije ili potpisuju dokument koji ne razumeju dovoljno.

Rešenje je da ih ustanova tome nauči i da im obezbedi podršku.

U suprotnom se događa ono što često vidimo: jedna osoba napiše ono što zna i može, ostali potpišu, direktor i pedagoški kolegijum odobre, a dokument prođe proceduru iako nije dovoljno konkretan da bi se dosledno sprovodio i objektivno evaluirao.

Tada potpis više nije potvrda kvaliteta. Postaje potvrda da smo pristali na formu.

Odgovornost nije samo na osobi koja je napisala IOP

Najlakše je za loše izrađen IOP okriviti osobu čije se ime nalazi pored najvećeg broja aktivnosti.

Ali gde su bili ostali članovi tima? Ko je pregledao ciljeve? Ko je proverio da li su aktivnosti konkretne i ostvarive? Ko je utvrdio da li su pokazatelji napredovanja merljivi? Ko je stručnjaku ponudio pomoć? Ko je procenio da je dokument dovoljno kvalitetan da bude upućen pedagoškom kolegijumu?

I na osnovu čega ga je pedagoški kolegijum odobrio?

Ako članovi pedagoškog kolegijuma ne prepoznaju nejasne, nemerljive i međusobno nepovezane formulacije, onda ni njihovo odobrenje nije garancija kvaliteta IOP-a.

Ako ih prepoznaju, a ipak ih odobravaju, onda svesno tolerišu dokument koji ne može da ispuni svoju svrhu.

U oba slučaja odgovornost ne može ostati samo na jednoj osobi.

IOP se ne završava njegovim odobravanjem

U mnogim ustanovama najviše pažnje dobija pitanje da li je IOP napisan i da li su svi obrasci popunjeni.

Mnogo ređe se proverava: Da li se ono što je napisano zaista sprovodi?

Neretko između dokumenta i svakodnevnog rada sa detetom postoji veliki raskorak.

U IOP-u su navedene aktivnosti, prilagođavanja, metode rada, sredstva, nosioci aktivnosti, vreme realizacije i način praćenja. U učionici se, međutim, radi „koliko se može“, „kada se stigne“ i „otprilike“.

Tako IOP postaje forma. Planira se jedno, realizuje drugo, a evaluacija se kasnije prilagodi onome što se dogodilo.

Detetov napredak ne prati se sistematski. Ne postoje jasni podaci o tome šta je sprovedeno, koliko često, uz kakvu podršku i sa kakvim rezultatom. Kada cilj nije ostvaren, ne razmatra se uvek zbog čega nije ostvaren i šta treba promeniti.

IOP nije dokument koji treba uredno popuniti. IOP je plan podrške koju je ustanova obećala konkretnom detetu.

Dete dobije IOP, ali ne dobije podršku

Dete ne ostvaruje svoje pravo time što njegovo ime stoji na obrascu. Pravo ostvaruje tek kada dobije podršku koja je planirana prema njegovim potrebama.

Ako se aktivnosti zapisane u IOP-u ne sprovode, ako se prilagođavanja ne primenjuju, ako nema dogovorene pomoći i ako niko ne prati rezultate – dete nema stvarnu podršku. Ima samo dokumentaciju koja stvara privid da je podrška obezbeđena.

Takav propust nije bezazlena administrativna greška.

Detetu mogu biti uskraćeni uslovi potrebni da učestvuje u obrazovanju, pokaže ono što zna, napreduje u skladu sa svojim mogućnostima i bude ravnopravno sa drugom decom.

U zavisnosti od konkretnog slučaja i posledica po dete, uskraćivanje potrebnih prilagođavanja i podrške može predstavljati povredu prava deteta, ali i diskriminaciju.

Jednakost ne znači da sva deca dobiju isto. Jednakost znači da svako dete dobije ono što mu je potrebno da bi moglo da učestvuje i napreduje.

Ustanova ne ostavlja samo dete bez podrške

U ovakvoj organizaciji nije oštećeno samo dete. U neravnopravan profesionalni položaj stavlja se i stručnjak koji neposredno radi sa njim.

Od jedne osobe očekuje se da bude posmatrač, planer, realizator, koordinator tima, pisac dokumentacije, saradnik roditelju i osoba odgovorna za rezultate – uz sve redovne obaveze koje imaju i njene kolege.

Kolega koji ne radi sa detetom koje ima IOP završava pripremu za čas. Stručnjak koji radi sa detetom prema IOP-u treba da prilagodi sadržaj, metode, zadatke, materijale, način komunikacije, proveravanje znanja i kriterijume procenjivanja. Nakon toga treba da beleži rezultate, razmenjuje informacije sa članovima tima i učestvuje u evaluaciji.

Ako ustanova zaposlenom poveri veću odgovornost, a ne obezbedi mu vreme, znanje, pomoć i stvarnu saradnju tima, dovodi ga u neravnopravan profesionalni položaj.

Taj zaposleni ne treba da bude oslobođen odgovornosti za svoj deo posla. Ali ne sme biti ostavljen da sam snosi odgovornost koja pripada timu i celoj ustanovi.

A kada nešto ne uspe, upravo će se ta osoba najčešće prva pitati: „Zašto IOP nije dao rezultate?“

To nije podrška stručnjaku. To je prebacivanje zajedničke odgovornosti ustanove na pojedinca.

Šta potpis zapravo znači?

Kada član tima potpiše IOP, ne potvrđuje samo da je video dokument. Potpisom potvrđuje da učestvuje u planiranju, realizaciji i praćenju podrške.

Kada roditelj potpisuje IOP, ne bi smeo da bude poslednja osoba kojoj je dokument pokazan. Njegova saznanja o detetu, iskustva, pitanja i predlozi moraju biti deo procesa izrade, a ne dodatak već donetoj odluci.

Kada pedagoški kolegijum odobri IOP, ne odobrava samo ispravnost obrasca. Prihvata odgovornost da ustanova obezbedi uslove za njegovu realizaciju.

Zato odobravanje IOP-a mora da znači i postavljanje konkretnih pitanja:

·   Ko će sprovoditi planirane aktivnosti?

·   Kada i na koji način?

·   Koju podršku dobija stručnjak koji neposredno radi sa detetom?

·   Kako će članovi tima sarađivati?

·   Kako će se pratiti realizacija?

·   Na osnovu kojih podataka će se procenjivati napredovanje?

·   Šta ćemo promeniti ako planirana podrška ne daje očekivane rezultate?

Bez odgovora na ova pitanja, pedagoški kolegijum ne odobrava stvarni plan podrške. Odobrava papir.

IOP nije privatna obaveza učitelja, nastavnika ili vaspitača

IOP pripada detetu, ali je odgovornost ustanove.

Ne pripada učitelju koji „ima dete sa IOP-om“. Ne pripada predmetnom nastavniku kod koga je učenik „problem“. Ne pripada vaspitaču kome je rečeno da se „snađe“.

I ne pripada stručnom saradniku koji treba naknadno da popravi sve ono u čijem planiranju tim nije stvarno učestvovao.

Ako ustanova želi kvalitetan IOP, mora da obezbedi kvalitetan proces njegove izrade i realizacije.

To podrazumeva vreme za saradnju, jasnu podelu zadataka, stručnu podršku, razmenu informacija, dostupne materijale, praćenje rada i preuzimanje odgovornosti svih članova tima.

Ne može jedna osoba da nosi sav teret, a da ceo tim nosi samo potpis.

Papir je uredan. A dete?

Možemo imati pravilno formiran tim. Možemo imati sve potpise. Možemo imati odobren IOP, uredno složen u dokumentaciji. Možemo imati i evaluaciju popunjenu na vreme.

Ali ako se u svakodnevnom radu ne sprovodi ono što je detetu planirano, svi ti papiri ne dokazuju da smo mu pružili podršku.

Dokazuju da smo znali šta mu je potrebno. Znali smo ko je odgovoran. Znali smo šta treba uraditi. I ipak to nismo obezbedili.

Zato pravo pitanje nije: „Da li dete ima IOP?“

Pravo pitanje je: „Da li dete svakoga dana dobija podršku koja je u tom IOP-u obećana?“

Jer IOP koji izrađuje jedna osoba, potpisuje ceo tim, odobrava pedagoški kolegijum, a ne realizuje gotovo niko – nije individualni obrazovni plan.

To je administrativno pokriće za podršku koju dete nije dobilo.

Detetu ne treba IOP u fascikli. Detetu treba IOP u učionici.

Hvala što čitate 💙